I tako ti ja sve odala ko muva bez glave od kad ga ugleda. Ne mereš zaspat, nemereš učit, oni pričaju o litosferi a ja umjesto ti ploča vidima samo njega. Pošalje me gazdarica da joj kupim duzinu šibica (morali smo slušat te gazdarice bolje i brže nego vlastitu mater) odem ja iz isti stopa. Kad tamo imaš šta vidit. Fabrika šibica Sarajevo spakirala one kreje u kutijicu a na kutijici ON. Ispane brate meni ona duzina iz ruku i od stra ja progovori "jooooj, zar opet" Prodavačici ništa ne bi jasno. Umal me trajvan nije udarijo kad sam prilazila Gundulićevu.
Kad sam unišla u stan valjda sam izgledala ko avetinja, gazdarica se pripala i zalila me vodom i dala mi kocku šećera. Kad sam se dozvala, kafa već na stolu. Ispričam gazdarici cili slučaj oko zmaja a ona me onako čudno gleda i ne viruje. Ma, mislim, ne moraš ti ni virovat ja dobro znam šta sam vidila. Ljudi moji , ja sam onu šibicu nosala godinu dana u džepu. Skontam ja jednog dana da bi bilo najbolje tu šibicu pokazat onom šegrtu na toj velkoj školi i da vidim šta on misli o tome.
Pokucam, uniđem, sve kulturno lipo, kad tamo, Bože sačuvaj. Nije to bijo običan kabinet, to je meni ličilo na šćenaru, buvaru a najviše me posjetilo na Hećimovu veterinarsku stanicu. Onaj šegrt u nekom krvavom mantilu, ko da je krme zaklo, neke galone imo na očima, one mu oči ko solea, kaže ispitiva neke crve, posmatra evoluciju.Primaknem se ja onim mašinama , ništa ja nisam vidila, nigdi crvi a on ji vidi. E, kad smo kod te evolucije recite Vi meni druže šegrte;
Šta je ovo?
Izvadim ja iz džepa onu kutijicu, već se malkec uprljala i usmrdila. On me pogleda i kaže š i b i c a.
Nastavk slijedi...
Copyright © by Kupres365.com - Kupres, skijanje, paragliding, jahanje, odmor All Right Reserved.
