Unišla ja u onaj portirev kabineti, obezdanila se. Imaš osjećaj da si u muzeju ili kakvom prahistorijskom kazalištu. Nema kakvi đavli tamo nije bilo. Moraš dobro ostat pri pameti da ne vrisneš od stra. Na zidovima su visile neke živine, kožetine, kosturi a najviše su me obradovali preparirani šareni leptiri. Sitim se odma Jokanovog žita i grašaka, u Jokanovom žitu bili su najbolji grašci i najlipši leptirovi. Provede mene portir kroz taj muzej do neke male prostorije, to je ličilo na ajat.
Ništa u tom ajatu nije bilo nego velki bili čaršaf i neka grba ispod čaršafa. Frci portir i u jednom hipcu zguli onaj čaršaf a grba, grba je bila Njegov kostur.
"Je profesore, to je On! Vidila sam ga dok je bijo živ živcat, ko što Vas sad vidim".
Naopako ja to izgovori, ma nisam ni završila a portir se zakocenijo od smija. Pade brate čovik u onu fotelju, ne vidi se iž nje. Meni došlo da ga ufatim za onaj gućak i da ga udavim.
Bilo mi je zgodno to napravit, ko kruva ti, on malen u onoj fotelji ko kakav nedorest, bijo je mlotan a taman se naperijo i istego onaj vratić, eto samo ga malko ušćinut za gućak i bijo bi gotov. Kakva me je uja spopala Bog mi je prosvitlijo pamet pa ga nisam udavila.
- "Šta se smijete, pa ja govorim istinu profesore."
- "Možda kolegice, ako ste živjeli prije 120 milijuna godina."
- "Odkud Vi profesore znate šta je bilo prije 120 milijuna godina?"
Nedam se ni ja, mislim kad ti mene moreš z******** i ja ću tebe, a avtobus za Butmir već prošišo. Pođe portir meni objašnjavat od Poncija do Pilata. To niko živ i normalan ne bi razumijo. Iskoprljo se on iz one sobe (fotelje) ma još mi se pričinijo manjim. Najedanput sam ja prid sobom vidila crva. Frkće crv, poskakuje, otvara one žvalje, našto priča. Bog me ubijo ako sam ja išta čula a kamoli razumila. Samo sam podikoji put kazala; da, da profesore. Samo sam smogla snage da ga upitam, odkud on to zna. Reče on da mu je za to kazo Šegrt. A j**** ću ja njemu mater, čim ga vidim, gad jedan. Pogledam na sat, vidim da je vrime već davno prošlo i da ne mogu stić ni na drugi avtobus za Butmir. Izađem ja brate ko ošamućena iz onog ajata i pomislim; Bog mi moj jadan, triba ovaj ispit položit, a kud ga neudavi, vićeš muka Tantalovi.
NASTAVLJA SE
Copyright © by Kupres365.com - Kupres, skijanje, paragliding, jahanje, odmor All Right Reserved.
